Onaj ko­ji ži­vi u pje­smi, u fil­mu, knji­zi, umjet­no­sti, taj naj­du­že ži­vi. Ni­ko­la Te­sla, je­dan od naj­ve­ćih umo­va ci­vi­li­za­ci­je, ne sa­mo da se još za ži­vo­ta use­lio u sr­ca na­ro­da iz kog je po­ni­kao, već je i u ko­lek­tiv­nom pam­će­nju ta­ko živ i in­spi­ra­ti­van kao da je naš sa­vre­me­nik. To je prek­si­noć po­tvr­dio i „Te­slin vre­me­plov”, pro­je­kat umjet­ni­ka Du­šana Jo­vo­vi­ća iz Be­o­gra­da, ko­ji vu­če kor­je­ne iz Pi­ve.
Te­sla je, kao ne­ko ko je za­du­žio ci­vi­li­za­ci­ju, bio in­spi­ra­ci­ja auto­ru da je­din­stve­nom 4D vi­zu­el­nom ani­ma­ci­jom pred­sta­vi ge­ni­ja iz Smi­lja­na kod Go­spi­ća. Pro­je­kat je kom­bi­na­ci­ja vi­še me­di­ja, a sa­dr­ži od­li­ke dram­ske, mu­zič­ke i li­kov­ne umjet­no­sti, ali i ozbilj­nog teh­no­lo­š­kog na­pret­ka ko­ji se pri­ka­zu­je pu­tem pro­jek­ta iz­vje­sne ja­či­ne na jed­nom pro­sto­ru ko­ji stva­ra sli­ku i for­mi­ra če­tvo­ro­u­ga­o­ne pro­sto­re, pa se do­bi­ja če­tvr­ta di­men­zi­ja po­mo­ću sli­ke i zvu­ka. Kao plat­no pri­ka­zi­va­nja, autor je ko­ri­stio fa­sa­de i zi­di­ne Sat ku­le i okol­nih zgra­da ko­je su sim­bol Her­ceg No­vog.
– Moj uti­sak je, a mi­slim i ve­ći­ne pu­bli­ke, od­li­čan. Di­gli smo pu­bli­ku na no­ge. Ni­je bit­no da li su do­ma­ći ili go­sti. Pro­je­kat je po­čeo u Be­o­gra­du, a po­vod je 160 go­di­na od ro­đe­nja Ni­ko­le Te­sle. Do sa­da ga je vi­dje­lo vi­še od mi­li­on lju­di, a po­sle Be­o­gra­da, No­vog Sa­da, Ni­ša i Bu­dve, sa­da smo ga pri­ka­zli u Her­ceg No­vom – ka­že Du­šan Jo­vo­vić.
Do­da­je da je za re­a­li­za­ci­ju pro­jek­ta sam iza­brao glav­ni trg jer mu je cilj bio da na po­se­ban na­čin pri­ka­že ve­li­kog na­uč­ni­ka i pro­na­la­za­ča.
– Po po­zi­vu lo­kal­ne upra­ve da go­stu­jem sa „Te­sli­nim vre­me­plo­vom” do­šao sam u ovaj grad ko­ji iz­u­zet­no vo­lim i ske­ni­rao sam pro­stor. Že­lja mi je bi­la da se na zi­di­na­ma sta­rog gra­da i po­red ča­sov­ni­ka ko­ji bro­ji nov­sko vri­je­me ču­je Te­sli­na pri­ča. Ovaj pro­je­kat je kom­bi­na­ci­ja vi­še me­di­ja i mi­slim da sam za­jed­no sa M:te­lom, ko­ji ga je i po­dr­žao, u to­me i uspio – ka­že Jo­vo­vić.
Sli­ka se po­di­za­la i spu­šta­la, išla li­je­vo i de­sno, „Te­sla” se kre­tao po zi­do­vi­ma Sat ku­le i obra­ćao se pu­bli­ci.
– Iz­go­vo­re­ne ri­je­či sam pi­sao is­klju­či­vo na osno­vu nje­go­vih iz­ja­va i ukla­pao ih u cje­li­nu da bi do­bi­le smi­sao. Vr­lo je bit­no da sva­ka ri­ječ u ovom pro­jek­tu bu­de auten­tič­no nje­go­va. Do za­pi­sa iz­ja­va i ka­zi­va­nja do­la­zio sam od broj­nih po­zna­va­la­ca ži­vo­ta i dje­la Ni­ko­le Te­sle. Mo­gli su se vi­dje­ti nje­go­vi broj­ni cr­te­ži i ra­do­vi, ali i re­ak­ci­je. Oni su sli­ka­ni di­gi­tal­no i une­se­ni u pro­je­kat, na­kon če­ga su usli­je­di­li sa­ti ra­da da bi sve to do­bi­lo svo­je oži­vo­tvo­re­nje. Do sa­da ova­ko ne­što ni­je ra­đe­no. U Her­ceg No­vom ni­je­sam že­lio da tra­žim ga­le­ri­ju ili ljet­nju po­zor­ni­cu. Ri­je­šio sam da pre­đe­mo na uli­cu i da ne­čuj­no „za­u­zme­mo” i odu­še­vi­mo grad – ka­zao je on.
Is­ti­če da su re­ak­ci­je lju­di na­kon pet­na­e­sto­mi­nut­ne pro­jek­ci­je bi­le fe­no­me­nal­ne.
– Raz­go­va­ra­lo se o Te­sli. Ni­je­sam htio da ovo iz­mje­stim na ne­ke stal­ne pro­sto­re. Ide­ja je bi­la da se po­ja­vim ta­mo gdje su pro­la­zni­ci, njih sam že­lio da pri­vu­čem, da to ne bu­du lju­di ko­ji će do­ći i ku­pi­ti kar­tu. Na­dam se da će nas ovaj pro­je­kat in­spi­ri­sa­ti da ma­lo vi­še pri­ča­mo o Te­sli. Ovo je umjet­nič­ka pri­ča sa ro­man­tič­nim ka­zi­va­nji­ma. Mo­ja že­lja je bi­la da pred­sta­vim Te­slu na je­dan dru­gi na­čin i da ga pri­bli­žim mla­dim lju­di­ma ko­ji sko­ro da i ne zna­ju ko­ga je imao ovaj na­rod i ko­li­ko su po­je­din­ci po­put Te­sle za­du­ži­li svi­jet. Sva­ki dje­lić pro­jek­ta je nov, ni­je­dan po­no­vlje­ni dio ni­je isti. Uvi­jek ima ne­što no­vo, dru­gi ugao, dru­ga­či­ja svje­tlost. Ovo je umjet­nič­ko dje­lo i ono ne­ma re­pri­ze. Sva­ki dio pro­gra­ma osim Te­sli­nih ri­je­či je pri­ča za se­be. Mi smo sa­da je­dan pu­tu­ju­ći cir­kus ko­ji ide od gra­da do gra­da. Po­sle Her­ceg No­vog go­stu­je­mo u Kra­gu­jev­cu. Vje­ru­jem da će­mo ovaj pro­gram za­vr­ši­ti do kra­ja go­di­ne i ne­će­mo mu se vi­še vra­ća­ti – za­klju­čio je Jo­vo­vić.
Ovaj pro­je­kat osmi­šljen je za­jed­no sa Te­le­ko­mom Sr­bi­ja.
Z.ŠA­KO­TIĆ


No­vi kao pre­sto­ni­ca kul­tu­re

Da je pro­je­kat ozbilj­no pri­hva­ćen i da mu je dat ve­li­ki zna­čaj u Her­ceg No­vom po­ka­zu­je i uvod u nje­go­vu re­a­li­za­ci­ju uče­šćem ma­žo­ret­ki i grad­ske mu­zi­ke, ali i sve­ča­no otva­ra­nje ko­je su ozva­ni­či­li pred­sjed­ni­ca op­šti­ne Na­ta­ša Aći­mo­vić i izvršni di­rek­tor M:te­la Vla­di­mir Lu­čić.
– Her­ceg No­vi je ve­če­ras grad no­vih teh­no­lo­gi­ja. Kao u pra­voj pre­sto­ni­ci kul­tu­re mo­že­te se sre­sti i sa Ni­ko­lom Te­slom, vi­zi­o­na­rom i mi­sli­o­cem jed­ne ci­vi­li­za­ci­je ko­ja još ni­je ostva­re­na, kao i sa nje­go­vim broj­nim ide­ja­ma ko­je se na­la­ze ne­gdje u bu­duć­no­sti – bi­le su ri­je­či Na­ta­še Aći­mo­vić.


Te­sla za­slu­žio vi­še

Po­sli­je pr­ve ve­če­ri, bi­lo je i onih ko­ji ni­je­su u pot­pu­no­sti za­do­volj­ni pro­jek­tom o Te­sli – tra­ži­li su vi­še. Pu­bli­ci­sta Di­mi­tri­je Bje­li­ca ko­ji je pi­sao o Te­sli i so­bi u ko­joj je ve­li­ki na­uč­nik umro, is­ti­če da je oče­ki­vao ,,bo­lju pri­ču i de­talj­ni­je bi­o­graf­ske po­dat­ke, jer je Te­sla to za­slu­žio, a nas za­du­žio kao čo­vjek ko­ji je svo­jim iz­u­mi­ma obo­ga­tio ci­vi­li­za­ci­ju”.